Iako smo moj cimer i ja imali neke planove za vikend, to je propalo  pošto se vozač koji nas je trebao otpeljati u centar i vratiti nas nazad iz nekog razloga nije pojavio. Teoretski smo se mogli nekako dokopati taksija no iskreno, nije nam se baš dalo s tim gnjaviti (vjerojatno zato što znamo da ćemo tu provesti podosta vremena pa je generalno raspoloženje “ima dana”).

I tako, umjesto odlaska na plažu ili lunjanja po gradu, uglavnom smo dan proveli izležavajući se, surfajući po netu, čitajući knjigu (ja), kupajući se u bazenu (cimer), gledajući telku i, šok, pomalo radeći kao priprema za predstojeći radni tjedan.

Da ne bi ispali totalne ljenčine, ipak smo izašli malo van. Naime, zaliha flaširane vode nam se prilično smanjila (usput budi rečeno, voda iz vodovoda nije baš za piće ukoliko se ne želi zaraditi tifus ili koleru) tako da nismo ni imali izbora. Sretna je okolnost što je nekih 5 minuta hoda od našeg naselja najveći (i vjerojatno najskuplji) šoping centar.

Za friške pridošlice u Afriku, zanimljivo je kad primjetiš da smo jedini bijelci nadaleko i naširoko. Nitko nas nije ni krivo pogledao no ipak, zanimljiv osjećaj.

Šoping centar je kao i svaki drugi. No bar smo klopali jako dobru rižu s prženim povrćem i fenomenalnim jako začinjenim krumpirima.

Kad smo se vratili natrag vidio sam da je u tijeku polo utakmica a kako s terase imamo izvrstan pogled, upogonio sam “velikog” Canona (40d) i čestitao samom sebi što sam ga, zajedno s teleobjektivom, vukao čak do Gane. ÄŚestitke su potrajale samo dok nisam shvatio da mi je, čini se, krepao okidač. TO ME NIJE UČINILO JAKO SRETNIM! Ipak, nisam potpuno uskraćen s obzirom da sam dofurao i malog idiota.